Недостаци примене мултиперспективности у основној и средњој школи

Увод

Мултиперспективност представља посматрање историјских догађаја из више перспектива и способност и жељу да се одређена ситуација сагледава из другачије перспективе.[1] Главни циљеви мултиперспективности у настави историје су:

1.      Да не постоји обавезно исправна верзија историјског догађаја;

2.    Да је могуће описати и објаснити исти историјски догађај на различите начине;

3.    Да је сваки историјски приказ привремен;

4.    Да су историјски извори ретко непристрасни

5.     Да различита становишта у оквиру једне заједнице могу бити значајна као и она која деле две нације;

6.    Да људи као личности имају вишеструка одређења.[2]

Историјски извори чине основу мултиперспективности.[3] Мултиперспективност релативизује националне, конфесионалне и идеолошке истине.[4]

Мултиперспективност помаже ученицима да разумеју тумачења других људи.[5] Ученици би требало да тако развијају толеранцију и буду васпитани за демократско либерално друштво. Кроз наставу историје, предрасуде, стереотипи, мржња и идеолошке истине се не смеју ширити.

Који су недостаци концепта мултиперспективности?

Увођење концепта мултиперспективности би оптеретило уџбенике и рад наставника са ученицима. Уџбеници би морали имати више извода из историјских извора. Наставници би морали тражити историјске изворе и правити више задатака за ученике. Ученици би учили, осим гомиле историјских чињеница, историјска тумачења која им могу бити нејасна.

Ученици основне и средње школе немају велико знање из историје да би разумели разнолика тумачења историјских догађаја. Да би разумели одређена тумачења или формирали сопствено мишљење о одређеном историјском догађају или личности, морају имати више знања него што им нуде уџбеници. Ученици прво морају усвојити чињенице и да на основу чињеница доносе самосталне закључке.

Многе академске расправе нису за наставу историје у основној и средњој школи јер се  не очекује да ученици основне и средње школе постану образовани историчари. Ученици основне и средње школе не студирају историју.  После завршене основне и средње школе, ученици не постају историчари који би могли компетентно расправљати о многобројним дилемама историјске науке. Да би расправљали компетентно о одређеним питањима из прошлости, ученици би морали истраживати у архивима и библиотекама.

Ученици морају прво стећи одређено знање о историјском догађају, процесу или личности  да би расправљали о тумачењима историјских догађаја и процеса. Наставник историје не може сервирати ученицима различита тумачења одређеног историјског догађаја ако није упознао ученике са датим догађајем. Ученици би усвајали тумачења без размишљања ако не би ништа знали о историјском догађају на које се тумачење односи.

Истина о историјским догађајима, процесима и личностима постоје. Постојање различитих мишљења о историјским догађајима, процесима и личностима и различитих тумачења историјских догађаја и процеса не значи непостојање истине о њима. Истина о историјским догађајима, процесима и личностима се не мења ставовима, мишљењима и тумачењима. Историјска истина није исто што и тумачење, мишљење или став. Тумачења, мишљења и ставови могу бити погрешни, а историјска истина не може бити погрешна. Заговорници мултиперспективности поистовећују историјску истину са тумачењем, мишљењем или ставом. Ако је историјска истина исто што и тумачење, ученици би дошли до закључка да истина о једном историјском догађају не постоји, већ да постоји мноштво различитих истина о једном догађају.

Закључак

Ученици тешко могу расправљати о одређеним питањима из историје јер немају довољно знања. Морају прво сазнати одређене чињенице и истраживати у архивима да би могли расправљати о одређеним питањима. Знање које се добија из уџбеника није довољно да би ученици могли расправљати о разним становиштима и тумачењима.

Ученици морају знати да постоји истина о једном догађајима, процесима и личностима из прошлости, али и да су тумачења разкичита.

---

[1] R. Stradling, Multiperspektivnost u nastavi istorije. Priručnik za nastavnike, Beograd, 2004, 13 – 14.

[2] Исти, Настава европске историје двадесетог века, Београд, 2003, 130 – 131.

[3] М. Шуица, Како предавати мултиперспективност у Србији – изазови и ограничења, Настава и историја 2 (2004), 77.

[4] Исто, 78.

[5] Р. Михаљчић, М. Шуица, С. Кнежевић, Приручник за наставнике историје за шести разред основне школе, Београд, 2010, 60.